Почетна   /   Новости   /  
14.04.2022.

Бој у Дуги 1862. године

УДРУЖЕЊЕ БРАТСТВА МИЉАНИЋ

Дуга, 14.04.2022.год.                                                                    

 

Помен погинулим у боју у Дуги 1862.год.

Михаило-Мишо С. Миљанић 

 

Поштовани пријатељи,

Уважени потомци славних учесника бојева на просторима Црне Горе и Херцеговине, од прије 160 година,

Поштовани представници медија,

Драги братственици,

 

Овдје смо данас, испред овог спомен-обиљежја, подигнутог прије 60 година, посвећеног погинулим јунацима у боју у Дуги, 1862.године, на челу са војводом Илијом Ђукановим Звицером, сердаром Ђоком Миљанићем-Бањанином и сердаром Шћепаном Радојевим Јововићем, да се поклонимо њиховим сјенима и искажемо дубоко поштовање за жртву коју су, заједно са саборцима из бројних племена Црне Горе и Херцеговине приложили на олтар слободе.

 

НЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА!

 

А на овим просторима,  била  је борба непрестана.

Неколико вјекова, у ове крајеве  су надирале и освајале  османлијске снаге, мучиле, харале и убијале, те се народ склањао по тиморима и планинама Сомине, Пиве и Голије, преживљавајући у крајње оскудним и суровим условима.

 Ливаде и поља, извори и ријеке, припадали су освајачима и њиховим сарадницима.

Али и у таквим условима, наши преци никада нијесу престајали да пјевају о слободи и да се договарају и припремају за борбу за живот достојан човјека.

 

А  Дуга, као један велики коридор, са доста кланаца, између Никшића и Гацка, одавно је ушла у уџбенике, у епске пјесме, у предања и свијест народа.

Постала је синоним сукоба и бојева, погибија и страдања.

И славних побједа над туђином.

Одавно је симбол спајања и раздвајања. Црногорце и Херцеговце, увијек је спајала, а освајачи су је заузимали и раздвајали. Али су, за то, плаћали високу цијену. Зато је Дуга пуна мраморја, развалина и топонима.

 

Након тешког пораза у битци на Граховцу, 1858.године, на простору Источне Херцеговине, стање турске војске  било је веома тешко. Како је записао један извјештач, „ријечи књаза Данила су се слушале у Херцеговини, више него султанове“. Зато је Порта припремала реорганизацију и јачање својих снага на овом простору.

 

Током 1858. и 1859.године, вођене су активности на разграничењу Црне Горе и Турске, уз учешће представника Русије и Аустро-Угарске, што је окончано 1860.год., чиме је Црној Гори припојено Грахово и дио сусједних племена.

 

Након промјена на двору у Цетињу, 1860.год., млади књаз Никола, уз помоћ искусног војводе Мирка, учвршћује везе са херцеговачким племенима у циљу одлучније борбе са Турцима на овом простору.

Цијенећи посебан стратешки значај Дуге, посебно за снабдијевање  Никшића, тада великог и утврђеног  турског града, Омер-паша планира , а Дервиш-паша организује покушај деблокаде града Никшића правцем Гацко-Крстац-Дуга –Никшић, почетком априла 1862.године.

Устаници су пропустили караван под командом бригадног генерала Салих-паше да дотури храну граду Никшићу, али су га сачекали у повратку – на данашњи дан, у кланцу Дуге и у краткој, оштрој борби, нанијели му тешке губитке.

 У овом судару, међу тридесетак страдалих, погинуле су гласовите војсковође – Шћепан, Ђоко и Илија.

 

Велики пјесник је казао:

„Покољење за пјесму створено...

Виле ће се грабит о вјекове, да вам вјенце достојне саплету...“

 

Зато смо, уважени пријатељи, ми из Удружења Братства Миљанић, које се, у складу са одлуком о организацији и статутом удружења, бави заштитом, валоризацијом и афирмацијом аутентичних вриједности нашег братства, сматрали да је наша обавеза да се данас, на дан велике и славне битке, овдје, у опјеваној Дуги, још једном поклонимо сјенима наших великих предака...

 

А отац Ђока Бањанина, наш Раде Божов Миљанић је дао свих пет синова за слободуу нашега народа, у борби са освајачем:

*Јевто и Петар су погинули у Грахову 1858.год.,

*Јован у Невесињу 1860.год.,

*Ђоко и Лазар у Дуги 1862.год.

 

На крају, можда да се запитамо:

Какав је овај свијет, за који су се Шћепан, Ђоко и Илија борили и живот посветили?

Који су нам данас идеали?

Колико смо посвећени борби са ововремним изазовима?

Јесмо ли се сачували од постварења?

Удружење Братства Миљанић              Бањани, Црна Гора