Међу најпознатијим Миљанићима налази се име академика ПЕТРА МИЉАНИЋА, који је рођен у Београду 17.5. 1927. године. До рата је завршио основну школу и поламатуру, да би априла 1941. године, породица напустила Београд и уточиште нашла у Рисну, гдје је Петар помагао оцу, др Нику при отварању болнице у згради задужбине Васа Ћуковића. Иако је др Нико, као познати стручњак вршио теже операције у више центара Црне Горе, због пружања помоћи противницима окупације, породица је принуђена да 1942. године напусти Рисан и пресели у Дубочке, гдје је др Нико отворио нову болницу. У раду му је помагао и Петар, нарочито у погледу оправке и стерилизације медицинских апарата.
Тако је било до завршетка рата када се породица вратила у Беаград и Петар наставио школовање, гдје је са задивљујућим успјехом завршио гимназију, а потом и електротехнички факултет 1953. године. Уз студије на факултету, радио је и у Институту „Никола Тесла" у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 1957. године када је изабран за доцента на Машинском факултету у Београду. Истовремено је радио и на Електротехничком факултету у Београду, гдје је увео нови предмет - Енергетски претварачи, који је предавао до пензионисања.
Поред наставничке дјелатности упоредо је радио у Институту „Никола Тесла" у Београду, гдје је конструисао многе уређаје за потребе електроиндустрије и електропривреде, као и у Институту „Михаило Пупин", гдје је са сарадницима, или сам, конструисао бројне најтачније инструменте за мјерење наизмјеничне струје и других мјерних инструмената.
Објавио је велики број научних радова, те је већ 1976. године изабран за редовног члана Српске академије наука и умјетности у Београду.
У вјечност се преселио 2015. године, али се његово име, преко бројних открића, помиње широм планете.