Име ЂОКА РАДОВА МИЉАНИЋА, званог БАЊАНИН било је, а и даље је познато широм Црне Горе и Херцеговине. Четовао је од 1849. до 1862. године и стизао до капија Мостара и Коњица и улијевао страх многим турским зулумћарима. Тешко је набројати у којим је све акцијама учествовао и колико је и гдје турских глава посјекао. Зна се да је надмудрио Дервиш-пашу на Грахову, као и да је с њим и касније имао више окршаја, па и у Дуги 13. априла 1862. године гдје је и погинуо са два своја побратима, војводом Илијом Ђукановићем и сердаром Шћeпaнoм Радојевићем .
За стечене заслуге на бојном пољу, поготово на Граховцу 1858. године, добио је звање сердара што је остало у насљедству његовом потомству . Ђока су признавали не само херцеговачки већ и црногорски главари, те је на основу њихова признања књаз Данило Ђoкy поклонио сабљу паше Миљевине , као знак признања за његово јунаштво. Књаз Никола је такође цијенио допринос сердара Ђока, па је кроз своја КОЛА нагласио да су гатачки, требињски и никшићки јарамази угњетавали бањско племе до времена
„Док насташе два витеза
Син Васиљев соко Јован
И из села Миљанића
Силни јунак сердар Ђоко“.